10 Dec, 2010
Politikin Zabavnik br. 3070
Urednici Politikinog zabavnika su napravili odličan marketinški potez, a ja sam dobio potvrdu koliko ljudima prija da budu "viđeni", da se njihova slika pojavi na nekom javnom mestu, pa makar ta sličica bila i 1/4 kvadratnog centimetra, sa jos 1434 druge sličice iste površine.
Tako su urednici Politikinog zabavnika odlučili da naprave naslovnu stranu sačinjenu od mozaika prifilnih slika ljudi koji su članovi facebook Fan Page-a Politikinog zabavnika. Naslovna strana sadrži 1435 sličica, i od njih je načinjen portret osnivača facebook-a Marka Cukerberga. S obzirom da Fan Page Politikinog zabavnika ima nešto preko 100.000 članova, šansa da se neko nađe na toj naslovnoj je 1,4%. Ali to nije sve, isti broj izlazi sa 4 različite naslovne strane, pa se taj procenat povećava na 5,6% da ste uopšte na nekoj od te četiri naslovne strane. Dakle, šanse vam i nisu neke da nađete sebe...ali te male verovatnoće su toliko povećale prodaju, da sam tek u četvrtoj prodavnici u koju sam ušao uspeo da nađem najnoviji broj, pošto su u prethodne tri već sve prodali. Ne znam da li je potrebno napomenuti da je to bilo u petak (danas) oko podne, dan kada ovaj časopis i izlazi. Inače, u normalnim okolnostima, veoma ga je lako naći i četvrtkom, 6 dana nakon izlaska.
Sada su ljudi preokupljeni i užurbano traže sve četiri različite naslovne strane...samo da napomenem, sadržaj je isti. Dakle, izdvajaju 400 dinara za časopis koji uopšte ne kupuju da bi kupili 4 ista broja sa različitim naslovnim stranama jer postoji mogućnost od 5,6% da njihova profilna slika sa facebook-a površine 1/4 kvadratnog centimetra bude na jednoj od 4 razlišite naslovne strane pored jos 1434 slike iste površine. Ne samo da sam fasciniran time, nego i da će oni još da pretražuju sve te to.
Upravo mi pade na pamet jedna poslovna ideja. Napraviti Fan Page na facebook-u i osnovati časopis koji bi objavljivao slike članova i njihovi komentari na wall-u. Sa nekim bi mogao da se napravi i intervju. Očigledno da bi se prodavalo, vole ljudi da budu "viđeni".
10 Dec, 2010
Vaš Stanimir Branimir
Naslov ovog bloga je "ne znam zašto ljudi, a zapravo znam". Naslov članka koji trenutno pišem jos nije smišljen. Verovatno se pitate zašto se blog tako zove, a još veća verovatnoća je i da se ne pitate. Iskreno, nemam pojma ni ko će ovo da čita. Ali da krenem od samog početka...
Krenuh da pijem kafu, naplju 'ladno, smrzao se već par puta i pomislih...ajd' da pišem blog, to je sada fensi. Svi objavljuju svoja mišljenja o svemu i svačemu, pa zašto ne bih i ja. A i kada nemam kome da se izjadam, ukucam username i šifru, i eto mene kod terapeuta.
I dođem ja ovde, i odmah muke na prijavljivanju...koji username da stavim?! Rekoh, uzeću moj omiljeni pseudonim "Stanimir Branimir". Al' neće moći...vele, dugačko je, ima razmak, ima velikih slova...pa skratih na stanybra.
Super, odradio sam najteže, pomislih. Ali onda traži temu o kojoj ću da pišem. Kakva tema, ne znam ni sam. Ima svega i svačega, puno toga o čemu ću nekada poželeti i da pišem. Te stavim razno, pa nauku, te ovo, te ono...i pojaviše se ljudi. Sve je nekako vezano za ljude, čak i ono što nije direktno...ne bismo diskutovali da nije ljudi. I tako nastade naslov ovog bloga.
I onda sam još morao da biram kako će blog da izgleda. Da li da bude taman ili svetao? I odradih nešto kao eci-peci-pec...tako da je to to, otprilike, dok ne shvatim šta zapravo želim.
A naslov članka jos nisam smislio, nadam se da hoću. O čemu ću pisati? Ne znam. Šta još da napišem? Mislim da je dosta, zapravo, znam da jeste. I previše za uvod.
Srećno vam bilo,